TRANSSIBIRSKA PROZA

Po poemi Bleza Sandrara
Le Studio / KPF 2013.
ŽANR

Umetnička, multimedijalna predstava.

Režija: Jean-Baptiste Demarigny
Glume: Aleksandar Milković, Ana Jovanović, Dalia Cox, Mirko Jokić,
Stevan Stančević i Miodag Krstić

Scenografija i video: Sanja Maljković
Lutke: Mina Ledergerber
Kostim: Marija Tavčar
Muzika: Miodrag Krstić
Grafički dizajn: Sanja Karić
“ U to sam vreme bio mladić.
Jedva šesnaest, a već se nisam sećao rodjenja.
Bio sam u Moskvi gde sam se hteo hraniti plamenom. ”
– BLEZ SANDRAR
Godina je 1905, godina Prve ruske revolucije i rata sa Japanom na obali Pacifika. Blez, kome je tada bilo šesnaest godina, seda u voz, na put transsibirskom železnicom, sa krijumčarem nakita i Žanom, mladom francuskom prostitutkom. Putovanje će trajati više od tri nedelje. Tri nedelje u toku kojih nam pesnik prikazuje težak život redovnih putnika, kartaške igre i klađenje, grupu drumskih (železničkih) razbojnika i alkoholičara, ljubavne igre s lakim ženama i naposletku ogromno zadovoljstvo u skučenom vagonu koje svako oseća. A voz nezaustavljivo juri ka Istočnomfrontu, dok u suprotnom smeru prolaze vagoni puni ranjenika.

 

BLEZ SANDRAR

Švajcarsko-francuski pesnik-avanturista Blez Sandrar (1887—1961) bio je prijatelj Čarlija Čaplina na početku njegovog cirkuskog rada, prijatelj Al Kaponea tokom Prohibicije, deo kruga pariskih umetnika koji će u potpunosti promeniti shvatanje umetnosti i doneti modernu. Pripada onoj grupi pisaca fasciniranoj graničnim iskustvima i nestandarnim protagonistima života. Njegova poema “Proza o transsibirskoj železnici i maloj Žani iz Francuske” obeležila je i, u velikoj meri, postavila temelje modrnog pesnićkog stvaralaštva. 

“Ona je tek dete koje sam našao, bledo, prečisto,
na dnu jednog bordela.”

SNAGA SANDRAROVE POEZIJE

U doba futurizma, 1913. godine, Blez Sandrar piše poemu koja će predstavljati pravu revoluciju u savremenoj književnosti. Odu modernom svetu, brzom životu, mašinama. Poemu koja do tada nikad nije napisana i koju niko nikada više neće napisati. Sledeće godine izbija rat. Mašine melju ljude. Blez Sandrar u njemu gubi desnu ruku, ruku kojom piše.

Blez se ne postavlja kao pesnik. Sam život je krajnje poetično iskustvo. Poetski čin sastoji se u nabrajanju stvari. U unošenju u stihove sveta koji ga prevazilazi i koji ga izaziva. Snaga Sandrarove poezije leži u njegovoj sposobnosti da pronađe lepotu tamo gde ona počiva. A to podrazumeva i zastrašujuću lepotu rata.

MULTIMEDIJALNA PREDSTAVA

U multimedijalnoj predstavi u kojoj se pozorište ukršta s pesmom, muzikom, kabareom, videom, pozorištem senki i lutkarskim pozorištem, Kroz Prozor Fabrika prikazuje šarolik svet ove poeme. Različiti pozorišni postupci istovremeno podstiču kako jedinstvo tako i heterogenost poeme. Putem mnoštva izražajnih sredstava koja se u predstavi koriste, ostvaruju se pozorišne, vizuelne, koreografske, muzičke harmonije poeme. 

TRANSSIBIRSKA PROZA

Trailer